 U tragovima starih civilizacija,od Nipora i glinenih pločica sa recepturama pre više od 5000 godina, pa do danas, farmakognozija(nauka o lečenju prirodnim organskim i anorganskim lekovima), na svom putu kroz vekove preživela je sve izazove, sumnje i podsmeh i stala u red nauka za koje danas vlada izuzetno interesovanje. Osvrt na istorijski značaj lekovitog bilja pokazuje kolika je važna njegova uloga u začeću medicine, kozmetike i ishrane. Biljke su osim za lečenje igrale vaznu ulogu u verskim i magijskim ritualima, a neke od njih su proglašene svetim biljkama zbog svoje mocne upotrebne vrednosti.
Razvoj fitoterapije u Srbiji
Prvi pisani dokumenti o upotrebi biljaka u lečenju, fitoterapiji, sadržani su u Hodoškom (XIV vek)i Hilandarskom (XV i XVI vek) manastirskom kodeksu.
U XVIII veku, Zaharije Stefanovic Orfelin u svom delu "Veliki srpski travnik", 1783. g. opisao je na desetine biljaka i način njihove upotrebe. Vuk Stefanovic Karadžic je 1818.g. u "Srpskom riječniku" objavio veliki broj podataka o upotrebi biljaka u narodnoj medicini.
U XIX veku posebno mesto u izučavanju fitoterapije zauzimaju Josif Pančić, svojim delom Botanika(1868) i Sava Petrović koji je napisao prvu knjigu o rasprostranjenju i upotrebi lekovitog bilja kod nas, Lekovito bilje Srbije (1883).
U isto vreme Vladan Ðordevic objavljuje Narodna medicina u Srba i Vasa Pelagić prirucnik Stvarni narodni ucitelj. Ova dela su dosta pomogla popularisanju upotrebe lekovitog bilja.
Početkom XX veka počinje i novo poglavlje u razvoju fitoterapije obeleženo radom Jovana Tucakova (1905-1978) i njegovih saradnika, učenika i sledbenika. Višegodišnji rad u prikupljanju podataka o rasprostranjenju lekovitih biljaka, njihovoj upotrebi u narodnoj medicini kao i laboratorijska ispitivanja njihovih sastojaka postavili su temelje naše fitoterapije. Među mnogobrojnim naučnim i stručnim radovima izdvajaju se Farmakognozija (1948) i Lecenje biljem (1971). Ovaj vrsni naučnik je osnivac Instituta za proucavanje lekovitog bilja Josif Pancic u Beogradu. Podela lekovitog bilja
Prema farmakološkom dejstvu lekovite biljke je moguce podeliti u dve grupe:
1. Lekovite biljke blagog dejstva, kojima pripada veliki broj biljaka koje su u širokoj i skoro svakodnevnoj upotrebi kakve su recimo nana,
kamilica,lipa,šipak,žalfija i dr.
2.Lekovite biljke jakog delovanja, toksicne vrste od kojih se proizvode vrlo jaki otrovi kao npr. morfin, heroin, atropin i dr. i cija je upotreba
i rukovanje (skladištenje, izrada preparata i davanje bolesnicima) propisana zakonom o otrovnom bilju.
Prema nacinu delovanja na ljudski organizam najcešce se svrstavaju u nekoliko grupa:
1. Biljke koje deluju na rad srca i krvnih sudova;
2. Biljke koje deluju nadražujuce na nervni sistem;
3. biljke koje umirujuce deluju na nervni sistem;
4. biljke za ublažavanje bolova;
5. biljke koje regulišu rad sistema za varenje;
6. biljke koje olakšavaju iskašljavanje;
7. biljke koje ubrzavaju zarastanje rana.
Sakupljanje i sušenje lekovitog bilja
Da bi sadržaj lekovitih supstanci u biljci bio najveci, neophodno je pridržavatri se nekih osnovnih smernica koje važe za najveci broj biljaka:
-cvet (flos)se bere cim biljka pocne da cveta, pri cemu ne treba sacekati da se otvori;
-list (folium) bere se pred cvetanje;
-lisni pupoljak (gemma) bere se neotvoren u rano prolece;
-ceo nadzemni deo biljke (herba) bere se u vreme cvetanja biljke;
-plod (fructus) se sakuplja pre nego što potpuno sazri;
-seme (semen) se bere potpuno zrelo;
-podzemni organi (rizom, koren, krtole, lukovice) vade se u jesen ili prolece, a veoma retko u doba cvetanja biljke
Sakupljanje biljaka treba obavljati po lepom i suncanom vremenu
Po završenom branju se odbacuju svi oni delovi biljke koji se ne koriste; tokom sušenja biljke se ne izlažu direktno suncu ili visokoj temperaturi vec se sušenje obavlja u zasenčenim, promajnim mestima; materijal je potrebno češce prevrtati; najbolje je sušenje obavljati u posebnim sušarama u kojima su optimalne temperature do 40°C.
Upotreba lekovitih biljaka u domacim uslovima
Upotreba biljaka u domaćim uslovima odnosi se na upotrebu samo tzv. lekovitih biljaka blagog dejstva kao što su kamilica, nana, lipa i dr, dok je rad sa lekovitim biljkama jakog farmakološkog dejstva dozvoljen samo stručnim licima i pod posebnim uslovima koji su propisani Zakonom o otrovnom bilju.
U domacim uslovima od lekovitog bilja mogu se pripremati razliciti ekstrakti:
-čajevi,
-macerati,
-tinkture,
-praškovi i
-melemi
-sokovi.
Neka opšta pravila koja treba poštovati
- nikada ne treba odjednom uzimati veće količine lekovitog bilja jer tada može više da štete nego da koriste;
- pri prvom uzimanju odredjene biljke treba početi sa malom količinom da bi se ispitala alergijska reakcija organizma;
- pri sakupljanju biljaka iz prirode treba biti izuzetno obazriv i sakupljati samo one biljke za koje smo sigurni da ih dobro poznajemo;
- radi izbegavanja efekta navikavanja treba s vremena na vreme izvršiti zamenu pojedinih komponenti biljnih mešavina; najsigurnije je da promenu recepture izvrši farmaceut;
- izradu složenijih biljnih preparata, pogotovo onih koji sadrže toksične biljke, treba ostaviti stručnjacima;
- čajeve ne zasladjivati, a ako je to baš neophodno onda koristiti med ili javorov sirup; med se stavlja samo u prohladen caj (40 - 45° C jer se na višoj temperaturi razgradjuje tako da ostanu samo šeceri;
- kod izbora biljaka ne treba eksperimentisati vec treba koristiti ono lekovito bilje koje dokazano odgovara datoj bolesti;
- temperatura vode kojom se preliva biljka bogata vitaminom C (npr. šipak) ne bi smela da prede 50° C jer se na višoj temperaturi ovaj vitamin razgraduje;
- treba izbegavati uzimanje odjednom vece kolicine lekovitog bilja jer ono tada može biti štetno;
- zbog moguce alergijske reakcije najpre treba probati malu kolicinu biljaka;
- ako se biljke pripremaju i koriste prema uputstvu onda nemaju propratnih štetnih delovanja kao što to imaju lekovi.
Lekovite biljke su zahvalni prijatelji. U zelenoj apoteci prirode,žive samo zbog nas.
Materijal koriscen u pripremi ovoga teksta, delimično potice sa Wikipedije. Predlažemo vam da i vi posetite Wikipediju i pomognete njen razvoj. |
Zdravlje i lekovito bilje 
