Već samo spominjanje reči “gladovanje” čitaocu priziva u sećanje scene iz vesti o suši u Africi, ili snimaka izgladnelih logoraša. I naša lična iskustva kada preskočimo neki obrok, ili pokušavamo minimalnim uzimanjem hrane da omršamo, govore da je glad neprijatno osećanje i stanje za izbegavanje. Od dečjeg uzrasta smo plašeni, kada usled zdravog, prirodnog nagona, nismo hteli da jedemo, da nam se može svašta dogoditi. “Jedi sine da porasteš, nemoj da padneš u nesvest, gricni ovo da bolje pamtiš u školi”, samo su neki od komentara kojim ste ubeđivani da uzmete još neki zalogaj. Oni uporniji, koji su branili ograničenost sopstvenih potreba odbijanjem bogate roditeljske argumentacije u prilog obilnog obroka, mogli su biti suočeni sa pretnjom sirovom silom. Tako možemo lagano menjati zdrave navike slušanja sopstvenog organizma i postati “zdravi” i “krupni” ili “buca” koji je ponos familije. Onda s vremenom počinjemo da jedemo zato što je vreme ručku, a ne zato što smo gladni, dobar zalogaj postaje stvar prestiža; hrana može da bude najbolji drug i uteha, a mi se žalimo kako se sve što pojedemo „lepi“ za nas i kako moramo da se vratimo nekom sportu iz mladosti da bi skinuli „par“ kilograma viška. Priča može da ima nastavak u određenim zdravstvenim tegobama, smetnjama i „ozbiljnim“ bolestima, koje se naslanjaju na višak kilograma i višedecenijsku „zađubrenost“ organizama lekovima i otrovima iz hrane...

Gladovanje se spominje kao duhovna praksa i put samospoznaje u svim svetskim religijama: gladovali su, i o tome ostavili pisane tragove, Mojsije, Buda, Isus Hristos i milioni drugih „bogotražitelja“. Uz razvijanje volje i vežbanje samodiscipline, gladovanje im je donosilo savršenu zdravlje i prosvetljenje. Kao što san ima okrepljujuće delovanje na čitav organizam, tako i gladovanje, kroz odmor organa za varenje, osvežava i oživljuje telo i duh.

Gladovanje u prirodi srećemo kod životinja, kada one nagonski odbijaju hranu dok su bolesne. Slično i mi gubimo apetit pri visokim temperaturama ili kada osećamo nemoć usled neke bolesti. Za lekovito dejstvo gladovanja se znalo hiljadama godina unazad i ono je zbog toga primenjivano u lekarskoj praksi. Čuvena Hipokratova rečenica glasi:“Kada  doktor hrani pacijenta, on ne hrani njega, nego njegovu bolest“. Savremeni čovek se, uglavnom, hrani pogrešno i prekomereno. Unoseći u sebe meso i suvomesnate proizvode, šećer, belo brašno i kuhinjsku so, on se pre truje, nego što se hrani. Količina hrane koju unosimo u sebe je često predmet viceva, pa se u jednom od njih kaže;“1000 kalorija su čovekove dnevne fizičke potrebe, 2000 kalorija su psihičke, a 3000 kalorija su čovekove psihijatrijske potrebe!

„Capitulare de villio“ - slavno delo nepismenog franačkog velikaša Karla Velikog iz 8.veka, obiluje naredbama seoskom stanovništvu i svima koji su posedovali zemlju o obaveznom gajenju lekovitog bilja, voćaka i drveća. Na tom podužem spisku se našao i orah (Juglans regia ) impozantno samoniklo ili gajeno drvo visine do 40 metara Orah se u antičko doba cenio kao sveto drvo Jupitera (Jovis glans) i koristio kako u medicini tako i u finom stolarstvu, za bojenje pamuka, vune, u umetničkom zanatstvu za rezbariju nameštaja, ikone u duborezu i drugo. Njegove lekovite i korisne osobine su vekovima narodu služile kao hrana i lek.

Plod oraha svi dobro poznajemo i koristimo ga kao dodatak tortama i kolačima, za spravljanje orahove rakije i likera, a manje se zna je orah izuzetan lek korišten u narodnoj medicini za razne bolesti sa svojim mladim listovima i nedozrelim plodovima. Mlado lišće brano oko Vidovdana po lepom, suvom vremenu, treba koristiti odmah za spremanje ekstrakta, tinkture i melema jer sušenjem isparavaju nepostojana fenolska jedinjenja, a lekoviti sastojci se menjaju i kvare. Spolja se koristi za kupke i obloge protiv zagađnih rana i ekcema, raznih kožnih bolesti, upale očiju, kao ulje za kosu i zaštita od opekotina izazvanih sunčanjem. Unutrašnjom upotrebom kao čaj od lišća koristi se protiv crevnih parazita, za regulisanje varenja, jačanje mišića, protiv katara želuca, skrofuloze, krvarenja desni, rahitisa, lečenja plućnih bolesti,za čišćenje krvi. Jezgro oraha sadrzi do 65% ulja,15% vrednih belančevina, ugljenih hidrata, fosfor, kalijum, magnezijum, vitamine B i C, gvozđe, dok u lišću ima 0.30% etarskog ulja, tanina, juglona, inizitola i dr. Orah je izuzetni detoksikant, sekretolik, antifungal, digestiv, dermetik, adstrigens, laksativ, regulator, antidijabetik...