"Sve livade i pašnjaci, brda i doline su apoteke"
Paracelzus

A na livadama i u apotekama - Ambrozija !!!

Ambrozija ili Krausova trava je jednogodišnja zeljasta biljka, iz familije Asteraceae, autohtona vrsta sa američkog kontinenta, preneta u Evropu 1863 godine trgovačkim brodovima sa semenom žitarica. U vremenu pred drugi svetski rat, počelo je njeno širenje po prostoru Balkana, a od toga već pedesetak godina traje borba za njeno iskorenjivanje.
Semenje ambrozije klija naizmenično počev od marta i aprila pa do jula, tako se cvetanje odvija tokom celog leta pa sve do kasne jeseni. Svaka biljka donosi oko 3000 semenki sa dobrom klijavošću koje mogu na dubinama od 3 metra desetinama godina opstati u zemlji i izrasti kada se stvore pogodni uslovi. Biljka je visoka do 2m, tamno zelenih blago dlakavih listova, sa žuto-zelenim cvastima u obliku grozdova na vrhu stabla. Raste na zapuštenim mestima, pored puteva i ograda, u jarkovima i dvorištima gde nisu gusto izražene druge biljne vrste.
Jedna biljka proizvede do 8 milijardi zrnaca polena u sezoni, koja se nošena vetrom mogu preneti stotinama kilometara daleko.

Pojavljuje se i na njivama među gajenim kulturama kao i na svim ostalim mestima bez obzira na vrstu zemljišta. Razmnožava se semenom. Cela biljka podseća na divlji pelen - Artemisia vulgaris, koji ima srebrnaste sitnije listiće, pa se treba obratiti pažnja pri uništavanju. Zbog nagorkog ukusa životinje izbegavaju da se hrane njom. Ambrozija nema prirodnih neprijatelja.

Mnoge zemlje u svetu su uništavanje ove biljke zakonski regulisale, sa zaprećenim zatvorskim kaznama u slučaju nepoštovanja naredbi. Postoji više metoda uništavanja ambrozije, a jedna od njih je uređivanje i zatravljivanje zemljišta. Iako se ne može potpuno iskoreniti zbog velike količine semena koje ostaje u zemlji, redovnim čupanjem, košenjem na 5 cm iznad zemlje i upotrebom herbicida, može se smanjiti na razumnu meru i ublažiti količina polena u vazduhu.

Polinacija

Amrozija se smatra invazionim, parloznim korovom i opasnim alergenom, koja je odgovorna za vise od polovine svih alergija izazvanih ostalim polenskim biljkama. Odredjena koncentracija zrnca polena po kubnom metru vazduha izaziva u većem ili manjem obimu osetljivost i reakciju organizma sa prepoznatljivim simptomima alergije. Računa se da pri količini od 200 zrnca polena/m3 ne izaziva reakciju, ali porastom do 1000/m3, vec nastaju izražene smetnje. Kritičan period se smatra kraj avgusta sa nastavkom u septembru kada se očekuje cvetanje svih polenskih biljaka. Suvo i toplo vreme pogoduje većoj koncentraciji polena u vazduhu.

Zbog štetnog uticaja na ljude, polen je u našoj zemlji dobio epitet zagađivača vazduha, iako je njegova biološka uloga upravo oplodnja i razmnožavanje sveukupnog biljnog sveta.

Čime to Ambrozija ugrožava čoveka?

nastaviće se...