|
UNIVERZUM SE SAMOSTVARA
Covekovo stvaralaštvo zapravo ne postoji, jer svaki autor ili istraživac samo otkriva postojece, odnosno preuzima informacije iz „polja nulte tacke”, koje su izvadak iz mirijada životnih varijanti. To polje sadrži sve materijalno, informaciono i energetski, objedinjeno kroz istovremenu prošlost, sadašnjost i buducnost. Zato, kada se covek smiri i pocne da oblikuje svoju nameru obicno tvrdi da se inspiriše, a inspiracija je prijem podataka, stihova, slika, melodija, materijalnih i energetskih oblika iz „praznine”, što je samo jedan od naziva za „univerzalni um”. Religiozni ljudi kažu da je tada covek nadahnut Svetim duhom, a naucnici, poput Džona Hegelina, da stvaralac prima informisanu energiju (misli i emocije) iz „jedinstvenog polja inteligencije prirode”.
Misao je informisana specificna vrsta energije, razlicita od svih drugih energija, koja nastaje na spoju ljudske želje i univerzalnog uma. Ona se u odredenom energetskom vibratornom opsegu prožima s „prazninom“. Misao sadrži informacije iz dela „polja varijanti“, prema kojem je usmerena pažnja. Deo ljudskog uma uronjen je u univerzalni um, a to znaci da su mislima dostupne sve postojece informacije. LJudi su misaono umreženi, zbog energetske povezanosti sa svim cesticama u kosmosu. Misli su suština razuma, a mogu da sadrže istinite i neistinite informacije. U ljudskom organizmu organi kroz koje proticu misli su mozak i centralni nervni sistem. One kroz dušu, koja obuhvata ljudsko telo, prožimaju celo telo.
Emocija je informisana specificna vrsta energije, razlicita od svih drugih energija, koja nastaje u procesu prerade culima dostupnih informacija. Ona se u istom energetskom vibratornom opsegu, zajedno sa mislima, prožima s „prazninom“. LJudi su emotivno umreženi, zbog energetske povezanosti sa svim u kosmosu. Emocija sadrži neselektovane informacije iz polja varijanti („akaša“, „spiritualna panorama“). Deo je psihe ljudske duše, uronjene u univerzalni um, a to znaci da su emocijama dostupne sve postojece informacije. Duša zna. NJu nije moguce obmanuti. U ljudskom organizmu organi emocija su srce i amigdale u mozgu. Emocije kroz dušu prožimaju celo telo.
Za sve što je covek stvorio zaslužni su spoljni naumi, a stvarnost je oduvek stvarana ljudskim mislima. Izucavajuci mehanizme svog psihickog života, Nikola Tesla je otkrio da je niz slika iz druge realnosti uvek u vezi sa dogadajima u pravoj realnosti i da tu postoji prilicno pravilna korelacija. Ubrzo je stekao sposobnost da shvati kauzalni odnos. Postao je svestan, na svoje iznenadenje, da je svaka njegova misao sugerisana spoljnom impresijom. Stoga je cesto ponavljao da mu je bilo savršeno ocigledno da je covek samo automat obdaren mogucnošcu kretanja, koji odgovara na stimulacije culnih organa i da su njegove misli i rad zavisni od toga. Na osnovu takvog razmišljanja otkrio je zakone teleautomatske kontrole.
Tako da je istina da covek ništa nije stvorio, jer je sve vec postojalo, a isto tako je istina da je „nad um“ sve stvorio preko coveka. Kada covek shvati univerzum i završi njegovo uoblicavanje svojim mislima, onda ce pred njim biti Bog i covek ce znati da je to Bog. Nece verovati da je Bog pred njim vec ce to znati. Kada preko vere stigne do znanja, vera mu više nece biti potrebna. Bog („nad um“) nece ubedivati ljude ko je, a oni ce znati da je to On, jer su ga stvorili svojim mislima, svi zajedno, kroz svoje „kolektivno nesvesno”, što je opet isto što i „polje nulte tacke” („praznina”). Covek ce nastaviti svoju misiju stvaranja, ali mnogo kreativnije, brže i sigurnije. Shvatice zašto je Bog ljubav i istina. Razumece da ljubav raste od tinjanja do plamena, a potom nepovratno nestaje – u tinjanje, a istina i savršena laž se ne razlikuju. Samo je privid trajan. Istina i ljubav su teorijski dve strane kosmicke medalje, ali istinu ljudi još nisu dosegli, a i od prave ljubavi su daleko.
LJudska duša i Bog su isto. Sacinjeni su od iste supstance. Isto tvrdi i svaka od zvanicnih religija. Zato nije cudno kada se kaže da je sveprožimajuci i sveprisutni Bog u coveku, a da je covek, po istoj logici, u Bogu.
Svaki covek deluje svojim mislima na okolinu, samim tim što je pomislio na nekoga ili nešto, i to bez obzira na nacin mišljenja. Dovoljno je da pomisli na nešto i veza s tim je ostvarena. Svojim mislima covek stvara oblike i pojmove. Veze izmedu tih oblika i pojmova su potentizacija, ali samo na nivou pomisli i bez daljeg razmišljanja. Daljim razmišljanjem razgraduje se stvoreni oblik ili pojam. Intenzivnim razmišljanjem, kao u homeopatiji, rastapaju se oblici i pojmovi i pretvaraju u njegovu suprotnost. Potentizacija u misaonoj sferi je vid pojacanja ili smanjivanja energije. Ona se sastoji od pocetne misli o obliku ili pojmu i krajnje, na neki nacin izmenjene, pojave. Taj proces moguce je kontrolisati povecavanjem ili smanjivanjem energetskog naboja, preko potentizacione petlje. U meri u kojoj covek postaje energetski jaci, njegova unutrašnja moc sama otklanja probleme i krci put ispred njega. Proces koji mu to omogucava je misaona potentizacija. Zato je coveku pomisao bliskija od mišljenja, razmišljanja i domišljanja.
Kada se želje preoblikuju u ocekivanja i namere postaju ostvarljive. Ocekivanja su snažna poput potvrdne molitve, jer nisu ništa drugo do vrsta energetskog polja uspostavljenog i usmerenog ljudskim namerama. Kada covek ocekuje zlo ono mu se dogodi, kada ocekuje dobro potrebno je samo da uspostavi polje molitve i prati znake sinhronizovanosti na putu do cilja. Kada svoju energiju usidri, i odvoji od stresa, strepnje, sumnje, straha i slutnje, on pouzdanom verom sprovodi svoju volju i ocekivanje da ce stici do cilja, što je tada i božanski naum.
Deseti uvid Džejmsa Redfilda je posebno zanimljiv i zbog sadržaja i zbog nacina na koji ga je autor saopštio: „Deseti uvid nikad nije napisan… On postoji, ali ne u zemaljskoj dimenziji. Taj uvid se još nije pojavio u fizickom obliku. Ta spoznaja postoji samo u Drugom životu. Tek kad dovoljno ljudi na Zemlji oseti intuitivno tu informaciju, on može da postane dovoljno stvaran za svaciju svest da bi ga neko zapisao. Tako se dogodilo sa prvih devet Uvida. U stvari, to se dogodilo sa svim duhovnim tekstovima, cak i sa našim najsvetijim knjigama. Informacija uvek prvo postoji u Drugom životu, a na kraju se pojavi u jasnoj fizickoj dimenziji da bi je prikazao neko ko je predodreden da je zapiše. Zato se kaže da je Bog nadahnuo te zapise”.
Redfild je samo potvrdio da misli isto što i Vadim Zeland o „ogledalskoj energiji“. Oni na isti nacin „vide“ dogadaje s obe strane „kosmickog ogledala“, koje razdvaja vidljivo od nevidljivog, fizicko od metafizickog, stvarno od nestvarnog. Pri tome veruju da je odrazna strana ogledala okrenuta fizickoj, dogovornoj stvarnosti.
Covek poseduje mozak da misli, a ne da bude ukrasni deo njegove figure. Sve kod coveka je kosmicki harmonicno i uklapa se u kosmicku harmoniju, ili na nivou zlatnog preseka ili u obliku Fibonacijevog niza. To važi i za reci, sliku, melodiju. Besmislene reci su znak da je prikinuta veza sa „nad umom”.
Sve više naucnika veruje da realnost zamišljene slike nije ništa manja od realne „realnosti”. I ovde je nezaobilazan svevremeni Nikola Tesla, jer navedeni stavovi podsecaju na nacin njegovog razmišljanja. On je stvarao misaone modele koji su jednako „radili” pre i posle njihovog ostvarivanja.
Neprirodne vizije i doživljaji postaju objašnjivi ukoliko je univerzum hologram. Lakše je shvatiti iluzije koje pred publikom izazivaju indijski fakiri i Dejvid Koperfild. U svesti ljudi je „dogovorena realnost” i verovatno je ona istinita, zbog isprepletanosti umova i povezanosti svega. Tako se zna i šta jeste „tamo” i šta „tamo” nije. Koliko je samo napora (drame, insceniranja, pretvaranja, obmana, laži) ucinjeno da se dovedu u zabludu oni koji znaju, o onome što svi znaju, i što se jednostavno „cita u ocima”.
Cini se da su ljudi živi „prijemnici” preplavljeni svakovrsnim vibracijama koje pristižu sa svih strana. Oni izvlace vibracije iz superholograma i, u jednom od bezbroj kanala, pretvaraju ih u materijalnu stvarnost.
Duša i razum zajedno sposobni su za sve. Svet izgleda onako kako ga ljudi vide. Presudno za stvaranje nove stvarnosti je da covek dozvoli sebi da bude to što jeste. Ne treba razmišljati o dostignucima dok se ne odredi cilj. Ka cilju treba ici kao što se uzima pismo iz poštanskog sanduceta.
Buduci da je kosmos u osnovi energija, logicno je da se energetski kanali mogu uvežbavati energetskom gimnastikom. Pomenuta gimnastika zasnovana je na poznavanju protoka kosmicke energije kroz telo i njegovo misaono usmeravanje. Stoga je potrebno da lice koje menja stvarnost pristupi kosmickoj energiji i prihvati njene harmonicne izlive, koji stvaraju oko njega oazu blagodati i uspeha.
Poznato je da energija u covekovo telo ulazi u obliku objedinjenih potoka, oblikuje se mislima i stvara parametre zavisne od misli. Osim toga, poznat je princip da se energija može ciljno oblikovati samo u saglasju duše i razuma. U suprotnom protocna energija lici na smetnje (šum) u radio prijemniku. Izuzetno je važno, sa stanovišta „energetske gimnastike”, da vizuelizacija procesa širi energetske kanale. Buduci da ljudi ne veruju da su njihove misli stvarno sposobne da uticu na realnost, i stoga takve stvari i ne pominju, i zbog toga i ne pokušavaju bilo šta da cine, stvarnost se, uprkos tome, stalno menja pod uticajem njihovih misli. Otklanjanje sumnje omogucilo bi prisutnost vidljivih rezultata. Da bi se misaoni oblik (slajd) ucvrstio u materijalnoj stvarnosti, treba ga sistematski utvrdivati, jer upravajuci tragom svojih misli covek upravlja stvarnošcu.
SVET-ODRAZ LJUDSKIH MISLI
Tvrdnja da je svet odraz ljudskih misli nije nova. Sve više istraživaca svesti tvrdi da treba samo naložiti kako da se izmeni životna linija i dozvoliti okruženju da ispuni nalog. Covek jednostavno sprecava rešenje jer traži, prosi, plaši se i sumnja. LJudi su srecni onoliko koliko dopuštaju sebi neverovatne uspehe.
Karl Gustav Jung je pokušavao da istraži da li misli oblikuju dogadaje, ili su stvorene kao rezultat nesvesnog osecaja za buduce dogadaje – odnosno da li je u pitanju njihovo naslucivanje. Sa stanovišta stvaranja nove stvarnosti i jedno i drugo je tacno. Duša pristupa podacima u „informacionom polju” (emotivno naslucuje), a te podatke razum zatim objašnjava. Razum, sa svoje strane, oblikuje misli, koje se, u saglasju duše i razuma, pretvaraju u materijalnu stvarnost – materijalizuju.
Pojave vezane za misaonu energiju i njen uticaj na okruženje, poznate su u kvantnoj fizici i, posebno, u teoriji Džona Bela. On je dokazao da je svaka kosmicka cestica trenutno (što znaci brzinom koja nadmašuje brzinu svetlosti) u vezi sa svim ostalim kosmickim cesticama. Sve u kosmosu, bez obzira na ogromna rastojanja, deluje kao jedinstven sistem. Zar to nisu dokazali i zagovornici hologramske paradigme Dejvid Bom i Karl Pribram? Uostalom, kvantna fizika se bazira na nedokazivim postulatima i tako neumitno spaja s metafizikom. Zato nije cudno što su ideje Karla Gustava Junga naišle na podršku osnivaca savremene fizike Volfganga Paulija.
Postoje dokazi, istina, koji ne podležu proveri, da su neki od drevnih magova uspeli da udu u drugu realnost i da sada pokušavaju da predaju svoje znanje ljudima transcedentnim putem. U poslednje vreme ucestali su slucajevi, kada istraživaci, a i obicni ljudi, na raznim krajevima planete, nezavisno jedni od drugih, ispoljavaju isto znanje – objavljuju skoro iste stavove, u veoma slicnim knjigama. Zato nije cudno što je Grigorij Skovoroda izjavio: „Verujem i znam, da sve što postoji u velikom svetu, postoji i u malom.”
www.svetozarradisic.com/
|
Misaona apoteka 
