Med se može dobiti samo na jedan način, a to je da ga napravi medonosna pčela. Možda će vam ovo izgledati kao nešto što se podrazumeva samo po sebi, ali je to činjenica koja se ne sme zaboraviti. Na žalost pohlepa i želja za novcem je učinila da se veoma često kao pčelinji med, pojavljuju u prodaji razne smeše koje se predstavljaju kao med. Zahvaljajući modernoj tehnologiji to se lako može napraviti. Međutim lažni med, ne može da donese ništa dobro našem organizmu, nego čak naprotiv može da ugrozi naše zdravlje.

Jedan od najsigurnijih načina da kupite prirodan med, jeste kupovina direktno od pčelara. U poslednje vreme veoma su postale popularne manifestacije na kojima se pored meda promovišu i ostali pčelinji proizvodi kao što su : propolis, matična mleč, polenov prah i vosak. Ali da se mi malo sada više posvetimo pčelinjem medu i da vidimo šta bi se o njemu imalo zanimljivo reći.

Pčele med prave od nektara koji sakupljaju sa cvetova biljaka, od tečnosti koje se izlučuju na pojedinim biljkama (medena rosa), te od izlučevina nekih insekata. Nektar je ipak ono što pčele najčešće koriste za pravljenje meda, i to u preko 95% slučajeva. Nektar ima veliku količinu ugljanih hidrata koje pčele pretvaraju jednostavne šećere fruktozu i glukozu. Pored nektara pčele u proizvodnji meda obavezno koriste polenov prah i propolis. Prirodno svojstvo meda jeste da dolazi do kristalizacije. To je prirodan proces i kod nekih medova, kao što je onaj od uljane repice se dešava relativno brzo. Dok sa druge strane ima medova koji ne kristališu i više od godinu dana. Nažalost na ovim prostorima nije popularna upotreba kristalisanog meda, dok se u Rusiji samo kristalisan med i koristi. Jedna važna stavka jeste, da veštački medovi ne mogu da budu kristalisani.

Sama proizvodnja meda u košnici počinje početkom marta meseca, i traje sve dok u prirodi ima medonosnog bilja. Pčele se jednostavno rečeno spremaju za zimu, te zbog toga gomilaju zalihe meda u košnici. Deo meda se koristi za ishranu larvi pčela ili za ishranu pčela koje ne idu u sakupljanje. Sav višak pčele pažljivo slažu u ćelije saća koje su prethodno ispolirale propolisom i ostavljaju ga da izvetri. Kada se količina vode nađe na nivou od oko 15 % pčele te ćelije poklapaju sa voštanim poklopcima i ostavljaju ga za zimu. Pčelari imaju običaj da kažu da je tako poklopljen med med zreo za vrcanje.

Med se zahvaljujući tome što su mu glavni sastojci nektar i polen sa cvetova biljaka, smatra izuzetno zdravom namirnicom za ljudsku ishranu i često ga preporučuju za uzimanje prilikom nekih zdravstvenih tegoba ili jednostavno za jačanje organizma. Jedini izuzetak su osobe koje su alergične na polen bilja, pa im se mogu javiti alergiske reakcije i prilikom konzumiranja meda. Kada se priča o vrstama meda, najčešća je podela prema bilju sa kojega je sakupljen nektar. Tako imamo najčešće spominjane: bagremov med, lipov med, suncokretov med, med od uljane repice, livadski med i šumski med. Na mestima na kojima se gaji lekovito bilje, takođe se može sakupiti čist sortni med, na primer ruzmarinov med ili med od lavande.

Pored navedene podele meda, postoji još i podela prema tome u kakvom se stanju nude kupcima. Tako da imamo: vrcani med, muljani, med u saću i med sa komadićima voska. Ovaj poslednji, med sa komadićima voska se dobija isto vrcanjem, ali se on tom prilikom ne propušta kroz sito. Na kraju se mora spomenuti i podela na redovno pčelarenje i na organsko pčelarenje. Pravilnik o organskom pčelarenju je kod nas veoma strog i propisuje uslove koje znatno povećavaju cenu proizvodnje. To je razlog zašto je med dobijen organskim pčelarenjem mnogo skuplji od meda iz redovnog pčelarenja.

Ovaj tekst možete da smatrate samo jednim malim uvodom u seriju tekstova koji će se pojaviti na sajtu zelena apoteka.