|
online |
|
|
|
Početna
|
Autor Artemisia
|
|
Radost gladovanja
Već samo spominjanje reči “gladovanje” čitaocu priziva u sećanje scene iz vesti o suši u Africi, ili snimaka izgladnelih logoraša. I naša lična iskustva kada preskočimo neki obrok, ili pokušavamo minimalnim uzimanjem hrane da omršamo, govore da je glad neprijatno osećanje i stanje za izbegavanje. Od dečjeg uzrasta smo plašeni, kada usled zdravog, prirodnog nagona, nismo hteli da jedemo, da nam se može svašta dogoditi. “Jedi sine da porasteš, nemoj da padneš u nesvest, gricni ovo da bolje pamtiš u školi”, samo su neki od komentara kojim ste ubeđivani da uzmete još neki zalogaj. Oni uporniji, koji su branili ograničenost sopstvenih potreba odbijanjem bogate roditeljske argumentacije u prilog obilnog obroka, mogli su biti suočeni sa pretnjom sirovom silom. Tako možemo lagano menjati zdrave navike slušanja sopstvenog organizma i postati “zdravi” i “krupni” ili “buca” koji je ponos familije. Onda s vremenom počinjemo da jedemo zato što je vreme ručku, a ne zato što smo gladni, dobar zalogaj postaje stvar prestiža; hrana može da bude najbolji drug i uteha, a mi se žalimo kako se sve što pojedemo „lepi“ za nas i kako moramo da se vratimo nekom sportu iz mladosti da bi skinuli „par“ kilograma viška. Priča može da ima nastavak u određenim zdravstvenim tegobama, smetnjama i „ozbiljnim“ bolestima, koje se naslanjaju na višak kilograma i višedecenijsku „zađubrenost“ organizama lekovima i otrovima iz hrane...
Gladovanje se spominje kao duhovna praksa i put samospoznaje u svim svetskim religijama: gladovali su, i o tome ostavili pisane tragove, Mojsije, Buda, Isus Hristos i milioni drugih „bogotražitelja“. Uz razvijanje volje i vežbanje samodiscipline, gladovanje im je donosilo savršenu zdravlje i prosvetljenje. Kao što san ima okrepljujuće delovanje na čitav organizam, tako i gladovanje, kroz odmor organa za varenje, osvežava i oživljuje telo i duh.
Gladovanje u prirodi srećemo kod životinja, kada one nagonski odbijaju hranu dok su bolesne. Slično i mi gubimo apetit pri visokim temperaturama ili kada osećamo nemoć usled neke bolesti. Za lekovito dejstvo gladovanja se znalo hiljadama godina unazad i ono je zbog toga primenjivano u lekarskoj praksi. Čuvena Hipokratova rečenica glasi:“Kada doktor hrani pacijenta, on ne hrani njega, nego njegovu bolest“. Savremeni čovek se, uglavnom, hrani pogrešno i prekomereno. Unoseći u sebe meso i suvomesnate proizvode, šećer, belo brašno i kuhinjsku so, on se pre truje, nego što se hrani. Količina hrane koju unosimo u sebe je često predmet viceva, pa se u jednom od njih kaže;“1000 kalorija su čovekove dnevne fizičke potrebe, 2000 kalorija su psihičke, a 3000 kalorija su čovekove psihijatrijske potrebe! |
|
Detaljnije...
|
|
|
Autor Artemisia
|
ИСТИНА И ЉУБАВ БИЉАКА
ЉУДИ МИСЛЕ ДА СУ САМО ОНИ ПРИВИЛЕГОВАНИ ДА ПОСЕДУЈУ СВЕСТ И УМ, МИСЛИ И ЕМОЦИЈЕ. ИСТИНА ЈЕ НЕШТО ДРУГАЧИЈА. КАДА БИ ЈЕ ЗНАЛИ БИЛИ БИ ОПРЕЗНИЈИ И ПЛЕМЕНИТИЈИ.
ПИШЕ: Проф. др Светозар Радишић
Сазнање (свест) у одређеном степену поседује све постојеће у свемиру, почев од човека до минерала. Бар би Срби требало да знају да је Никола Тесла непрестано говорио да је све у космосу живо и да се према свим уређајима, на пример, према радио апарату понашао као према живом бићу. Тврдио је да је у праву лорд Келвин када је тврдио да живот престаје искључиво када престане кретање, а то значи – испод апсолутне нуле, а да је то стање које човек, на срећу, не може да досегне нити створи.
Иако је човекова самосвест највиша у природи, то не значи да камен не живи свој живот – једноставно у другом временском систему. Целокупна реалност делује као да је умно усклађена и хармонична. У основама космичке хармоније математичари су препознали такозвани златни пресек и Фибоначијев низ. Тај космички склад доказан је код минерала, биљака, животиња и човека.
Универалност универзума одражава се у свему постојећем. Свака пахуљица је другачија, али све те непревазиђене лепотице повезује хексагонални образац. То потврђује чињеницу да је у природи свеобухватно заступљена униформност. Нужност и лепота, ред и слобода, гравитација и грациозност, јединство и разноликост повезани су међусобно, према истом принципу, у природи, као и у судбинама људи.
Један од најлепших примера су биљке. Не само због своје лепоте, колорита, магичности, лековитости и грациозности. Нико не може одрицати да су оне живе, али ретко ко схвата да су живе у пуном смислу те речи. Човек доживљава биљке као бездушне биолошке творевине, неспособне да осећају и схвате себе и окружење. То је чиста грешказаснована на незнању. Биљке имају посебан вид нервног система – њихове ћелије, попут човекових, размењују електричне потенцијале. По свему судећи, оне могу да виде, чују, осете додир, укус и мирис.
Амерички научник Клив Бакстер једном приликом извео је експеримент користећи детектор лажи за у истраживању понашања биљака. У тесту су учествовале две особе: једна је ломила гране и кидала лишће, а друга се ласкавим речима обраћала истој биљци. Биљка је од тог момента распознавала наведене особе. Када је улазила у њену просторију „зла особа“, биљка је доживљавала стрес – на графикону је регистрован нагли скок као код ужаснутог човека. Када се приближавала „добра особа“ – биљка се смиривала и опуштала. Бакстер је у својим истраживањима доказао да биљке реагују, чак, и на људске мисли! Када би човек помислио да откине лист – биљка је реаговала стресом и то веома бурно. Бакстерова истраживања су касније потврдили многи други научници.
У једној од лабораторија, где су спровођени слични опити, собно цвеће је испољило осећање које се зове – љубав. Лаборанткиња је снимила на енцефалограму цвета да оно ужива (као мачка када преде) када га она залива и ласкаво разговара с њим. Од тада је цвеће сваки улазак лаборанткиње дочекало с радошћу, а на друге особе није реаговало. Истраживачи су били затечени и задивљени када је цвеће почело да показује знакове љубоморе. Будући да се у лабораторији догодио флерт у којем је лаборанткиња показала заинтересованост за особу супротног пола, цвеће је запало у стање које се не може незвати другачије него – депресија.
Видљиво је јединство које спаја људе са биљкама и животињама. Раст људи, сличан њиховом, развија се из једног центра, баш као у жабе, беле раде или сунцокрета. Зналци казују, да и у биљном свету постоје слични феномени: страсна припадност, привлачност, нераздвојивост и „верност”. У афричким прашумама, на пример, расту биљке различитих врста спојене чудном привлачношћу. Чврсто преплетене, живе заједно, и ако једна од њих увене, убрзо ће и друга.
Доказано је да и на нивоу ДНК (дезокси-рибонуклеаинска киселина), који се налази у свим живим бићима, постоје зачеци реаговања на људске мисли и појава телепетије. Зато човек не сме никад, ни на тренутак, да заборави на речи које све повезују – на истину и љубав.
www.svetozarradisic.com
|
|
|
Autor Artemisia
|
|
MISAONO ISCELJIVANJE
Isceljenje nastaje iznutra i biva pokrenuto mislima (samosvešću ili naumom), biljnim melemima, amajlijama, lekovima, simbolima, verom, ili pod uticajem čoveka od velikog poverenja. Ukoliko je reč o čoveku kao iscelitelju, onda on mora da bi bio uspešan da bude duhovno uzvišen i da zrači pozitivnom energijom. Dr Larisa Fotina, dr Georgij Sitin i Vadnim Zeland dali su veoma dobre recepte za misaono prevazilaženje problema, otklanjanje straha i stresa.
Oni sugerišu, jednostavno, da ljudi sa svojom podsvešću ostvare prirodnu komunikaciju i da se bolesni, ili na psihosomatskoj osnovi oboleli ljudi, isceljuju, tako što će reći „zdrav sam”, „ritam mog srca je prirodan”, „krvni pritisak mi se stabilizuje”, „nemam problema”, „lečim se”, umesto „bolujem”, „nije mi dobro”, „neka ti se ubuduće ispune sve želje”... Prema njihovim istraživanjima podsvest radi odmah (trenutno – zbog brzine misli) i bukvalno, isključivo u sadašnjem vremenu. Podsvest popravlja stanje i uredjuje organizam na osnovu informacije „zdrav sam”, a kada primi informaciju „biću zdrav”, ozdravljenje će čekati jer je vreme neodredjeno, ili se nikad neće postići. Stoga je potpuno prirodno što prof. dr Larisa Fotina predlaže lečenje mislima i što se sve češće primenjuju tehnike lečenja, kao što su vizuelizacije (mentalna predstava).
Sve više naučnika veruje da realnost zamišljene slike nije ništa manja od stvarne slike. Zanimljiva su istraživanja dr Larise Fotine, jer pokazuju kolika je moć misli u psihosomatskom samorazbolevanju, a što je mnogo važnije – prilikom samoizlečenja. Zanimljivo je da je proučavala isključivo najzdravije osobe, uglavnom kosmonaute. U knjizi Lora – put mladosti i zdravlja (1999) opisala je jednu od vežbi koje preporučuje svojim pacijentima:
„Vežbe za podmladjivanje lica koje nudimo, mogu se smatrati beskontaktnom (misaonom) masažom. Mehanizam njihovog delovanja sličan kozmetičkoj masaži, ali ima kolosalnu efektivnu prednost. Pod uticajem samomasaže aktivno se poboljšavaju i regenerišu funkcije perifernih receptora, nervnih vlakana koja pojačavaju reflektorne veze moždane kore s mišicima, krvnim sudovima i nervima na licu, uspostavlja se njihova povratna veza.” Zar se to ne uklapa u ritam kosmosa, vibracije kojima su podložni i makro i mikro kosmos, Tesline reči da misli sliku „saopštavaju vlaknima optičkog nerva”? Larisa Fotina samo poštuje kosmičke (neko će reći Božije, a neko prirodne) zakone.”
Zato osim stvaranja integralne nauke i integralne medicine, naučnici, po Teslinim uputima koje je često ponavljao, treba da objedine istraživanja astrologa i astronoma i posebno to kako koje sazveždje utiče na ljude i da li postoji energetska razlika kod različitih nebeskih zvezdanih i planetarnih skupova. Do istine je moguće doći samo shvatanjem suštine kosmosa, a to znači da se mora znati kakvi ritmovi postoje, koliko ima vrsta energije i kako koja utiče na sve postojeće. Posle svega što se dogodilo kroz istoriju prepunu dokazane neistine i zla, ostaje misteriozno što su astrolozi pod stalnim progonom, iako je dozvoljena sloboda volje, misli, reči i ponašanja. Uostalom, dr Dejan Raković je potvrdio povezanost (kosmičkih) misli i ljudskog tela još preciznije. U jednom od svojih radova, profesor sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, pojasnio je vezu elektromagnetne energije i ljudskog mozga: |
|
Detaljnije...
|
|
| | << Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 Sledeća > Kraj >>
| | Rezultati 1 - 7 of 37 |
|
|
Zeleni sat |
Neka hrana bude vas lek,
a lek vasa hrana!
Hippocrate
Primum non nocere!
Ars longa, vita brevis!
|
|
Mesečeva faza |
Mesečeva faza:
 |
|
|
